Manifest današnjih osnovaca ili čovekova potreba za promenom

Ovo su radovi mojih učenika koji danas trezveno gledaju na svet oko sebe. Ja verujem u njih.

„Staromodni RODITELJI“ – Mladen Dukić

 

U današnje vreme čike i tete

kažu da nisu imali vremena  za te pubertete.

A moji roditelji, već kao bebe, znali su

jedan deo Pitagorine teoreme.

Kažu meni da sazreti nikad neću,

e pa i NEĆU!

Hoću uvek da ostanem mali, da sa društvom uvek

pričam o prvoj ljubavi. O onoj maloj, slatkoj iz vrtića, sreću

mog detinjstva.

Oni meni svaki dan govore:  „Zašto na naša postavljena pitanja

ne daješ odgovore?“

Razumite nas, roditelji dragi,

mi smo tinejdžeri i to nas malo kvari.

„Idi uči i ostavljaj fejs, inače ću napraviti urnebes!“, kaže

meni mama draga, a tata će: „A šta ćeš da uradiš, ti ženice,

napravićeš samo još većeg vraga!“

U potpunosti  sa tatom sa slažem i ja tako, majko, kažem –

Učiću ja sve što treba, al fejs mene, cara, čeka i lajkovi silni,

ko će da uči taj Prvi svetski rat obilni?

Mama, gde mi je mobilni?

„Od mobilnog nema ništa dok ne popraviš ocene, nema micanja

dalje od dvorišta!“

I eto tako, tinejdžeri dragi, mene moji smaraju i šetaju mi u

glavi!

To su ti „staromodni roditelji“ zli!

 

Mrtvo more danas – Milica Pervanović

Čitajući tekst „Mrtvo more“ Radoja Domanovića na času srpskog jezika, u meni se probudilo razmišljanje, da li se u našem društvu i svesti ljudi nešto promenilo u odnosu na devetnaesti vek.

Većina đaka moje generacije provodi svoje slobodno vreme pred kompjuterom i na internetu. Te velike društvene mreže na svojevrstan način oblikuju naš način ponašanja i razmišljanja. Skloni smo isto da sudimo o ljudima o kojima ne znamo ništa.

Da li smo mi stvarno takvi ili neko drugi želi da budemo takvi?! Svaki dan nas bombarduju nepotrebnim informacijama o životu ove ili one zvezde. Treba li nama program koji će biti neprestano opterećen dešavanjima na nekoj farmi, „Veliokom bratu“ ili sličnim emisijama. Taj program koji nas uvlači u ulogu običnog posmatrača i osrednjeg čoveka, a osrednjost nas vodi ka mrtvom moru.

Naravno da nam ne treba jer mi smo mladi ljudi puni energije, kreativnosti i novih ideja. Postoji milion načina da se slobodno vreme iskoristi. Moji drugari i ja se bavimo različitim aktivnostima. Neki od nas idu na folklor, dramsku sekciju i razne sportove. Žao nam je što nemamo pozorište i bioskop pa da možemo povremeno da pogledamo neku predstavu ili film u pravoj atmosferi. Mnogo bi nam značila i poseta nekog književnika.

Kada se osvrnem i pogledam oko sebe vidim talase. Ima tu talentovanih slikara, matematičara, glumaca, hemičara. Da li će biti prihvaćeni u dtuštvu – to od nas ne zavisi.

Zato molim starije – ne stvarajte mrtvo more od nas!

 

 

Rekli ste o . . .

 

Na jednom od časova sedmaci su imali  zadatak da preispitaju odnose u ljubavi, porodici i u društvu danas. Moram da kažem da su svi sedmaci veoma lepo, promišljeno, vredno, predano,  nadahnuto odgovorili na ovaj zadatak. Samo tako nastavite!

 

O LJUBAVI

  • Današnje ljubavi su manje romantične, direktnije su, ne traju dugo, ponekad prerane. Ljubav iziskuje izvesnu zrelost, to je kod svake osobe lične stvar. Danas mladi samiodlučuju o svojoj ljubavi, što je dobro, nekad su ih venčavali bez njihovog pristanka pa čak i znanja. Ljubav je ljubav, za to je potrebno dvoje, a pored ljubavi i razumevanje i poštovanje.

 

  • Prvi dan – Upoznavanje.

             Drugi dan – „Volim te!“

             Treći dan – U vezi.

              Četvrti dan – Ne mogu jedno bez drugog.

              Peti dan – Raskid

              Šesti dan – Ne poznaju se.

  • Bežična ljubav!
  •          Ljubav reč koja postoji ali nema toliko značenje. Danas se ljubav možeiskazati na razne načine.Ljubav može biti prema porodici, deci, devojci i kućnom ljubimcu. Koliko je ljubav lepa toliko je i bolna.

 

 

O PORODICI

  •     Danas nam roditelji popuštaju i nisu toliko strogi. Vole nas na drugačiji način, ali nešto senije promenilo. Još uvek imje stalo kako će nas vaspitati i da nas izvedu na najbolji put.
  •      Roditelji nemaju vremena za svoju decu. Roditelji treba da posvete više pažnje svojoj deci. Deca treba da poveravaju svoje tajne roditeljima.
  •       Niko nikog ne drži na silu. Svađaju se roditelji i danas. Danas za Božić svi su složni i na okupu. Danas se čak i bolje slažu nego nekad.
  •       U današnje vreme sve je više svađe, a manje sloge.
  •      Nekadašnje porodice su bile više zajedno, bile su složnije. Današnje porodice su više razdvojene nego što su zajedno. Deca više koriste kompjutere i telefone, a odrasli idu na posao.

 

O DUŠTVU

  • Današnje društvo je puno ljubomore, zavisti i pakosti. Ponašanje u društvu je gluvo i neukusno. Danas se sve više cene materijalne stvari umesto samog čoveka i njegovog karaktera. Sve više prijatelja stičemo na društvenim mrežama.
  •   Društvo danas:   vrednuju se pogrešne vrednosti, nema višepravih prijatelja, ljubavi, ne postoji poštovanje i razumevanje između ljudi, sve zavisi od novca, ljudi se sve više dele na staleže.
  •    Današnje društvo je veoma slobodno i nepravedno u donošenju nekih odluka.
  •     Današnje društvo sačinjeno je od različitih ljudi kojima je uglavnom stalo da ponize druge koji su „manje vredni“,  provociraju ih i ismevaju pred svima. U današnjem društvu je veoma poremećen sistem vrednosti.

 

Nečije oči – Branka Đonlić

 

       Svačije oči imaju neku tajnu i svoj jedinstveni sjaj koji nas očarava. U mom srcu i mislima oči jedne žene su zauzele posebno mesto  –  oči moje majke.

Tamno smeđi sjaj koji mi uvek zaustavlja misli izaziva mi veseo osmeh na licu. Dva oka smeđa, daju mi nadu i optimistično mišljenje,  govoreći mi da će sve biti kako treba. Koliko god preispitivala sebe, ostajem pri tome da samo taj pogled,brz kao strela,b ezopasan i nežan, može da me odvrati od nečega i zaledi mi pokrete.

        Gledam u oči svoje majke i vidim jednu brižnu i veselu ženu, vidim anđela koji bi mi po slavu cenu pomogao kad me svi napuste i zaborave.  Videh kroz njene oči svaku neiskazanu i skrivenu suzu koja me svojom pojavom ubija.  Pogledah joj u oči, a videh joj dobru dušu. Njene oči i osmeh su meni lek,s vugde me prate i čarobno mi pokazuju pravi put i kada nisu preda mnom. Teško je opisati te osećaje sigurnosti, bezbednosti i voljenosti jer su oni pravi samo kad sam uz svoju mamu. Gledajući joj u oči čitam svaku njenu misao i sve što je ostalo nedorečeno. Te oči kao dijamant što su, dve zvezde koje mi pogled razvesele, jedine su oči koje imaju tu moć da upravljaju mnome.

         Njene oči su tako gledale u moje,  da su mi u srce ugradile zaštitnički stav koji se bori protiv onih koji je povrede i izazovu joj tužan pogled. Uvek ću biti uz nju, i u dobru i u zlu, i kad mi bude najteže pogledaću je i videću svog anđela i nadu koja mi daje volju za sve.  Ispuniću njene ciljeve i ostvariću sve što ona nije. S ponosom ću reći da me je na to naveo onaj svetlucavi, topao, mio i veseo majčin pogled.